Najčešća dijagnoza za bol u kolenu
Skakačevo koleno (patelarna tendinopatija): Ovo je stanje koje često pogađa sportiste koji mnogo skaču ili brzo ubrzavaju, kao što su košarkaši i trkači. Jumperovo koleno je zapaljenje ili iritacija patelarne tetive, koja pričvršćuje patelu (čep kolena) za potkolenicu. Ovo stanje često izaziva bol tik ispod kolenske čašice, posebno kada skačete ili kada ustanete nakon dužeg sedenja.
Sindrom patelofemoralnog bola (PFPS): Ovaj sindrom je jedan od najčešćih uzroka bola u kolenu, koji često pogađa mlade odrasle osobe i sportiste. Uključuje bol oko i iza patele (čepa kolena), koji se može pogoršati aktivnostima kao što su trčanje, penjanje uz stepenice ili produženo sedenje. Bol se može javiti kada se patela ne pomera glatko po površini butne kosti, često kao rezultat lošeg poravnanja ili slabosti mišića oko kolena.
Ruptura meniskusa: Menisci su hrskavični diskovi koji deluju kao amortizeri u kolenu. Pucanje meniskusa može nastati usled iznenadnog uvrtanja, posebno tokom sporta. To može dovesti do blokade u kolenu, bola i otoka.
Povrede ukrštenog ligamenta: Povrede prednjeg ili zadnjeg ukrštenog ligamenta su uobičajene u sportskim aktivnostima kao što su fudbal i skijanje. Oštećenje ukrštenih ligamenata može dovesti do nestabilnosti kolena i može zahtevati hiruršku intervenciju da bi se popravilo oštećenje.
Osteoartritis (Osteoartritis): Habanje hrskavice u kolenskom zglobu, posebno kod starijih ljudi, može dovesti do bola i ukočenosti. Osteoartritis može biti rezultat produženog naprezanja ili prethodnih povreda kolena.
Da biste dobili tačnu dijagnozu i pronašli najbolji tretman, koristi se nekoliko dijagnostičkih alata:
Klinički pregled: Fizioterapeut procenjuje stabilnost kolena, opseg pokreta i bolne tačke. Ovo pomaže da se identifikuju mogući strukturni problemi, kao što je sindrom patelofemoralnog bola ili suza meniskusa.
Rendgen: Rendgen se može koristiti za otkrivanje osteoartritisa, preloma ili ozbiljnih strukturnih problema u kolenskom zglobu.
MRI skeniranje: MRI pruža detaljne informacije o mekim tkivima kao što su meniskus, tetive i mišići, i može biti posebno korisno za dijagnostikovanje stanja kao što su ruptura meniskusa ili sindrom patelofemoralnog bola.
Ultrazvuk: Ova tehnika se ponekad koristi za procenu povreda tetiva i vezivnog tkiva, kao što je koleno skakača.
Lečenje bolova u kolenima
Lečenje zavisi od specifične dijagnoze i težine bola. Uobičajene metode lečenja uključuju:
Fizikalna terapija: Vežbe za jačanje mišića oko kolena i poboljšanje stabilnosti mogu biti od velike pomoći i za skakačko koleno i za sindrom patelofemoralnog bola. Vežbe koje se fokusiraju na kvadricepse (mišiće butina) i fleksore kuka često su ključne za poboljšanje funkcije kolena.
Lekovi: Lekovi protiv bolova i antiinflamatorni lekovi, kao što su NSAIL (npr. ibuprofen), mogu biti efikasni u smanjenju bola i upale.
Hirurgija: U slučaju ozbiljnih povreda, kao što je pucanje meniskusa ili ozbiljna povreda ukrštenog ligamenta, operacija može biti neophodna. Artroskopija je uobičajena hirurška procedura koja se koristi za popravku ili uklanjanje oštećenog tkiva u kolenu.
Na linku ispod možete pronaći relevantne vežbe koje mogu povećati pokretljivost i snagu u kolenu:
https://www.tiktok.com/@fullfit_fysio/video/7444247667581979926?_r=1&_t=ZN-8u57fOe0D6k
Ukoliko niste sigurni kako da izvedete vežbu ili da li vežbe odgovaraju Vašem stanju, ne ustručavajte se da nas kontaktirate i zakažete termin kod našeg fizioterapeuta.